Полазак у вртић представља углавном прво одвајање детета од родитеља на дуже време, првенствено од мајке, и нову животну ситуацију на коју дете треба да се прилагоди. Ово је стресна ситуација и за дете и за родитеље, јер је испуњена страхом од одвајања и напорима да се дете прилагоди новонасталој ситуацији. Дете нема потребу да сигурност породичног окружења мења за нешто ново и непознато, па највећи број деце бурно реагује због раздвајања.
Адаптација је период током ког се дете привикава на нову средину, другаре, особље и услове живота у вртићу. Боравак у вртићу подразумева нова правила, нове распореде активности, учење нових начина решавања свакодневних проблема.
Правилно прилагођавање детета на боравак у вртић изузетно је важно за његов даљи психички развој и развој личности, а уједно је и први корак ка успешном реализовању свих активности које вртић нуди.
ШТА МОЖЕМО ДА ОЧЕКУЈЕМО ОД АДАПТАЦИЈЕ
Не развијају се сва деца једнако, нити реагују на промене на исти начин, па је самим тим тешко унапред тачно предвидети како ће се одвијати адаптација. Али, постоје одређене реакције које се често појављују код већине деце која пролазе кроз адаптацију.
Најчешће се јављају: плач, повлачење у себе или агресивност, отпор према вртићу, поремећај сна, одбијање да се једе, регресија (повратак на превазиђене фазе развоја), као што су енуреза тј.умокравање, енкомпреза тј.обављање велике нужде у гаћице и слично.
Овакве реакције детета се могу појавити и у току боравка у вртићу, али и код куће. Оне су привремене и саме се губе након што се дете успешно адаптира на колектив.
СТРУЧЊАЦИ НАВОДЕ ДА ПОСТОЈЕ ТРИ ТИПА АДАПТАЦИЈЕ
ЛАКА АДАПТАЦИЈА – дете најчешће у року од две недеље прихвати нову средину, привикава се на нови дневни ритам, са позитивним емоцијама говори о вртићу.
СРЕДЊЕ ТЕШКА АДАПТАЦИЈА – подрзумева продужено привикавање детета на колектив. Овај тип адаптације траје месец и више дана, али је на крају прилагођавање детета најчешће једнако успешно као и код лаке адаптације.
ТЕШКА АДАПТАЦИЈА – се обично ретко среће у пракси. Односи се на децу код које се могу запазити упорне и дуготрајне реакције и поремећаји у понашању који трају и по неколико месеци. Отежано прилагођавање је често последица неке друге потешкоће и неповољних чиниоца, који нису везани за полазак детета у вртић.
Адаптација може бити отежана:
- ако је дете раније имало непријатна искуства при одвајању од родитеља
- уколико се држи одређених ритуала чије је извођење отежано у вртићу (нпр. ношење и љуљање приликом успављивања)
- уколико је дете у време поласка у вртић већ изложено неким другим променама, као што су развод родитеља, рођење брата или сестре и слично
САВЕТИ ЗА РОДИТЕЉЕ
Веома је важно да родитељи буду припремљени за адаптацију, јер ако су они упознати са могућим начинима адаптације и знају каква понашања детета могу очекивати, њихов страх од неуспеха ће бити мањи, а само прилагођавање детета ће бити олакшано и успешно.
ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ ДА УЧИНЕ
- Да са дететом причају о вртићу
- Да се претходно распитају о ритму живљења у вртићу и постепено са њим ускладе и кућни режим (оброци,спавање)
- Да планирају одсуство са посла док је дете на адаптацији
- Да упознају васпитаче/медицинске сестре са особеностима и навикама свог детета
- Да му покажу да га воле и кад оно обија да остане у вртићу
- Да разговарају са дететом о другој деци, о васпитачима, о играчкама, да му подстакну интересовање за садржаје у вртићу
- Да растанке у вртићу учине кратким
- Да не беже од детета, већ да се увек поздраве и искрено кажу када ће се вратити
- И да увек одрже своју реч
Поласком детета у колектив, родитељи добијају партнере у васпитању своје деце. Кључ успешности налази се у сталној и отвореној узајамној комуникацији родитеља и васпитача/медицинских сестара.
ДА ЈЕ ДЕТЕ АДАПТИРАНО НА ВРТИЋ, КАЖЕМО КАДА ДЕТЕ РАДО ОДЛАЗИ У ЈАСЛЕ ИЛИ ВРТИЋ, КАДА ЈЕ СПОНТАНО, СЛОБОДНО СЕ ИГРА.